X/Pearl (2022) – recenzija
Jedan od najtalentovanijih horor filmaša današnjice, Taj Vest se prošle godine, nakon šestogodišnje pauze (u čijem periodu je režirao epizode televizijskih serija) vratio sa dva horor filma, koji su kritičari već proglasili za modernim horor klasicima, sa čime sam u potpunosti spreman da se složim. U toku je distribucija trećeg filma pod nazivom “MaXXXine” koji bi trebalo da zaokruži trilogiju. Dotad, rešio sam da podelim svoj osvrt na ova dva ostvarenja.
Radnja filma vodi nas u Teksas 70 – ih godina prošlog veka i prati glumačku trupu koja pokušava da snimi porno film. Ovu trupu čine njen režiser i producent Vejn, njegovi glumci atraktivna plavuša Bobi – Lin i njen momak bivši vojnik u Vijetnamu Džekson, kamerman Ar Džej, njegova devojka Lorejn koja je zadužena za ton i osoba koju Vejn smatra svojom glavnom zvezdom, Maksin koja žudi za tim da postane ogromna zvezda. Oni iznajmljuju kućicu na jednom imanju gde naizgled im niko ne može smetati, ali vrlo brzo postaju krvava meta njihovih misterioznih starih domaćina.
Po opisu deluje kao tipičan slešer film i mada ima primetne omaže na slešer ostvarenja (naročito na “Teksaški masakr motornom testerom”) ovaj film ima dosta dubljih nijansi koja ga odvaja od drugih slešera. Tu pre svega mislim na glavne likove. Dok su u većini slešer filmova glavni likovi uglavnom površni, glupi i iritantni, ovde to nije slučaj. Svako iz trupe ima neku osobinu koja ga/je čini dopadljivim i ostvaruje emotivnu povezanost sa nama gledaocima, te kada gledamo film, ne pomislimo “kada će ih zaklati više” nego navijamo za njih da se izvuku.
Međutim, emotivnu sponu ne ostvarujemo samo sa glavnim junacima, nego i negativcima. Dok su recimo Džejson i Majkl Majers samo psihopate koji kolju i ubijaju bez nekog konkretnog razloga, glavni negativci ovog filma su postavljeni tako da ih čak razumeš i saosećaš sa njima.
Čitava glumačka ekipa je izvanredna i uradili su sjajan posao, ipak najviše pohvala ide naravno za Miju Got. Miju sam upoznao još u filmu “Nymphomaniac vol. 2” gde, uprkos maloj ulozi, je pokazala sjajan talenat, a sa ovim filmom potvrđuje da je, bez preterivanja, možda i najbolja mlada glumica u Americi trenutno. Ono što posebno impresionira je to da ona u filmu igra dve uloge. Glavnu junakinju Maksin i glavnu negativku 80 – godišnju Perl. Koliko god to bila neobična, odluka da igra obe je ispravna, jer njih dve je ustvari jedan isti lik u dve različite epohe. Maksin je Perlina prošlost, a Perla (verovatno?) Maksinina budućnost. Kroz odnos njih dve, Vest se dotiče i teme starosti, zavisti zbog neispunjenog života i želje da se ponovo bude mlad. Najupečatljivija scena filma mi je svakako kada Perla ulazi u Maksinin krevet i dodiruje je želeći očito da povrati nekadašnju mladost i lepotu. Ta scena, snažna u svojoj dirljivosti, daje neku posebnu tragičnu notu Perlinom liku. Mija je zaista napravila prvoklasan posao sa svojom dvostrukom izvedbom, a šminka na njoj u ulozi Perl je čini neprepoznativom i tek na odjavnoj špici na kraju filma shvatamo da je reč o istoj glumici.
Ne treba naravno zaboraviti ni ostatak glumačke ekipe, a posebno bih istakao Britani Snou, harizmatičnog Kid Kadija i predivnu Dženu Ortegu, koja asocira na nevinost u jednom svetu gde upravljaju razvrat i nasilje.
Taj Vest je sa kombinovanjem režije koja podseća na horore 70 – ih, napete atmosfere gde iščekuješ šta će sledeće da se dogodi i vrhunski napisanim scenarijem uz umerenu dozu crnog humora, uspeo da napravi jedan od najboljih horor filmova 21 veka o kome će se tek pričati.
X (2022) / Ocena: 9/10
Kako je zbog covid pandemije bilo privremeno obustavljeno snimanje X, Vest je iskoristio slobodno vreme da (uz Mijinu pomoć) napiše scenario za prikvel film, te su se dva filma snimala paralelno.
Ovaj film vodi nas šezdesetak godina pre dešavanja prikazanih u X i prati mladu Perl u vremenu kada je imala dvadeset godina i bila puna snova i nadanja. Dok čeka supruga da se vrati iz prvog svetskog rata, osuđena je da na farmi pomaže religioznoj majci i brine se o nepokretnom ocu. Njen jedini san je da bude velika i priznata plesačica i učiniće sve što je potrebno da to učini.
Ako je X predstavljao ljubavno pismo slešerima 70 – ih, ovaj film jedno je veliko ljubavno pismo zlatnom Holivudu. Najviše je prisutan uticaj Čarobnjaka iz Oza. Poput Doroti i Perl želi da pobegne iz svoje sumorne stvarnosti u iluziju. Od početka kadrovi i režija daju filmu šarenoliku i zabavnu atmosferu koja podseća na one starinske romantične mjuzikle, iako ako ste gledali X ste svesni da će do kraja film da poprimi slike užasa i horora, ali vesela atmosfera i kontrast crvenih i zelenih boja (kao simbolika unutrašnjeg Perlinog stanja) prisutne su u filmu čak i u najmračnijim i najbizarnijim momentima
Ovom filmu nedostaje napetost koju je posedovao njegov prethodnik, što je i logično jer kao prikvel mi otprilike znamo kraj i šta će biti sa Perl, no uprkos tome film uspeva od početka do kraja da zadrži pažnju i sa emotivne strane potpuno nadmašuje X.
Za razliku od X gde ipak ima više glumaca koji čine radnju filma, ovo je u potpunosti film Mije Got. Ona je glavna i jedina zvezda filma. Svi ostali koji se pojavljuju su samo statisti. Kamera često zumira njeno lice iz neposredne blizine i vešto hvata sve Perline najdublje emocije, od sreće, tuge, bola, samouverenosti. Mogao je ovo da bude i nemi film i opet bismo svaku njenu emociju razumeli, jer ih Mija maestralno sve prenosi svojim mimicima lica.
Ipak dve scene treba istaći kao glumački perfekcije, u kojoj Mija pokazuje sav vrhunac svog talenta.
Prva je njen šestominutni monolog kada se slama i ispoveda sve što se nalazi na njenoj duši. Ovo je trenutak u kome čak i oni koji su je dotada samo osuđivali, počinju da saosećaju sa njom i da je svim srcem razumeju, jer ova je scena tako dirljivo i emotivno napisana, a Mija toliko uverljiva u njoj da nemaš osećaj da je u pitanju gluma.
Druga je završni kredit u kome Perl dočekuje muža sa osmehom na licu… I taj osmeh je uistinu nešto najjezivije što sam video u celoj mojoj karijeri gledanja horor filmova. To je osmeh koji ti u isto vreme zaledi krv u venama, ali i dirne dušu koliko se krije tuge u njemu. Ovaj završni kadar od tri minuta izaziva nelagodnost, ali je glumačko remek – delo i ono verovatno najbolje prikazuje svu tragičnost Perlinog lika zbog koje, uprkos njenoj psihopatiji, nam se ureže u srce. Definitivno lik koji će ući u legendu horor kinematografije.
Pearl (2022) / Ocena: 9/10 / Autor: Miloš Stojanović
