Saint Maud (2019) – recenzija
Postoje više vrsta bolesti. Postoji rak koji nam uništava telo. A postoji i usamljenost koja nam uništava dušu. To je zapravo najgora i najrazornija bolest modernog društva.
Od te bolesti boluje i glavna junakinja ovog filma, medicinska sestra Mod, nekada poznata kao Kejt, ali nakon jednog nesrećnog događaja u bolnici (o čijim detaljima ne znamo ništa) promenila je ime i potpuno se preobratila u hrišćanstvo. Ona dobija posao lične negovateljke bivše baletske plesačice Amande koja umire od raka. Kako vreme odmiče i odnos ove dve žene se produbljuje, tako Mod postaje sve opsednutija Amandom, verujući da je Bog poslao kod nje da joj spase dušu.
Autorka filma Rouz Glas, kojoj je ovo bilo debitantsko ostvarenje, stvara upečatljivu atmosferu zbog koje ne osećaš da iza filma stoji debitant, nego neko sa dosta godina iskustva. Vrlo je očigledan uticaj Dejvida Linča, ali i filma “Repulsion” Romana Polanskog. Iako je sama radnja usporena, Rouz svojom veštom režijom uvlači gledaoce u atmosferu filma zbog kojeg ne možeš prestati da ga gledaš. Dosta tu doprinose enterijeri, montaža i zvuk koji stvaraju osećaj nelagode te doprinose da i sam doživiš taj šizofreničan osećaj glavne junakinje.
Glavna glumica filma, Morfid Klark poprimila je dosta hejta zbog uloge mlade Galadrijel u Amazonovoj adaptaciji LOTR, međutim ovom ulogom dokazuje da je hejt neopravdan i da je cura veliki talenat. Ona svojom glumom (koja se često sastoji od unutrašnjih monologa upućenih Bogu) nosi ceo film na svojim plećima. Ona svojim izrazima lica uspeva vešto da uđe u psihološki srž svog lika, što posebno dolazi do izražaja u poslednjoj trećini filma kada Modina psihotičnost dolazi do izražaja, a Morfidina jeziva gluma postaje za Oskara vredna.
Čitav film predstavljen je sa Modine tačke gledišta, te mi ne znamo šta je uistinu što vidimo stvarnost, a šta tek odraz njenog bolesnog uma. Film je propraćen sa dosta nadrealnih momenata gde je vidimo kako lebdi ili gde joj se Bog obraća. Da li je u pitanju moderna Jovanka Orleanka ili jednostavno duševno poremećena osoba? Ciljano je postavljeno dvosmisleno tako da svako da svoj odgovor. A ne sumnjam da će odgovor i dosta zavisti od onoga u šta verujemo ili ne. Ja nju lično doživljavam kao jednu duboko nesrećnu osobu koja zbog nečeg iz prošlosti pati, koja se iskupljuje svojim usamljenim stanjem u kojoj je osudila sebe. Poenta filma nije da je osudimo (koliko god određeni njeni postupci jesu za osudu), već da je razumemo i saosećamo sa njom.
Valja svakako spomenuti i drugu glavnu glumicu filma Dženifer Ili, iako znatno u senci mlađe koleginice, uspeva u određenim scenama da zablista kao Amanda i zaista je verno dočarala ulogu žene koja se nalazi pred kraj života, ali se ne odriče svog cinizma i raskalašnog života ni tada. Očito je da nju Modina religioznost zabavlja (što i sama priznaje pred kraj “dosadno je umirati”) te pristaje na igru, ali sve će to ostaviti fatalne posledice… Videćete i sami.
Film je reklamiran kao horor, što je greška, iako ima jedan stravičan momenat pred kraj, ali je ovo prvenstveno psihološka drama koja se bavi posledicama usamljenosti, kajanja i preteranog verskog fanatizma. Dosta uznemirujuć i nelagodan za gledanje, ali oni koji vole ovakvu čudnu vrstu filmova uživaće zasigurno, a poslednja scena filma, koja ostavlja u stanju šoka, će uveren sam ući u kultni anale filmske umetnosti.
Saint Maud (2019) / Ocena: 8/10 / Autor: Miloš Stojanović
