Bazirana na jednoj od najuspešnijih i najboljih PC video igara, ova serija vodi nas u post – apokaliptični SAD gde vladaju dve grupacije. FEDRA, neka vrsta paravojske koja drži kontrolu nad onim što je od zemlje ostalo. I pobunjenici naziva Fireflies koji pokušavaju da svrgnu FEDRU. Između njih je običan narod koji se trudi da preživi u svetu gde je većina stanovništva zaražena mutiranom bolešću od koje postaju zombiji.
U takvom svetu živi i švercer Džoel, čovek koji pokušava da nastavi da živi nakon tragedije koja je uzela njegovu ćerku. Dobija zadatak da preveze četrnaestogodišnju Eli do sedišta Fireflies-a, jer je navodno ona ključ za lek protiv mutacije. Za one koji očekuju neku zombi akciju punu koljačine, bolje nemojte da počinjete ovu seriju jer nije za vas.
Ovo je drama o međuljudskim odnosima, o preživljavanju, o ljudskoj pohlepi i prirodi, o lepotama i užasima života. Zombiji su tek jedan deo priče. Pohvalio bih autore serije kako su oživeli atmosferu igre, iako je ja nisam igrao, ali jesam je odgledao celu na yt i zaista su bili verni tom izgrađenom svetu, uz pojedine izmene koji su bili neophodni, jer televizija je ipak jedan sasvim drugačiji medijum. A i te izmene su se sasvim savršeno uklopili uz seriju i učinili je bogatijom u odnosu na igru.
Ono što je međutim za seriju, kao i igru, najbitnije, jeste odnos između Džoela i Eli koji je ovde napisan maestralno. Njihov odnos koji je počeo od međusobnog nepoverenja i jedva trpljivosti, do prave ljubavi između njih dvoje. Eli je za Džoela postala nova ćerka koju je izgubio, a Džoel za Eli otac kojeg nikada nije imala. Njih dvoje kroz svaku epizodu i nove likove koje na svom putu sreću, produbljuju svoj odnos i počinju da leče jedno drugom njihove rane i traume. Naravno, ništa od ovog ne bi bilo da nije fantastične hemije između glavnih glumaca – Pedra Paskala i Bele Remzi.
Iako sam isprva bio skeptičan prema njoj, vrlo brzo se, isto kao i Paskal, uvlači gledaocima pod kožu. Njihove međusobne interakcije, bilo da je reč o duhovitim momentima gde sprdaju jedno drugo, bilo da je reč o teškim i emotivnim trenucima, ostavljaju neverovatno snažan utisak i sve što želiš je da oboje prežive na tom putu iskupljenja.
Ostatak glumačke ekipe se nije predugo zadržao i čak deluju kao filer likovi, iako po meni to nisu jer, kao što napisah gore, njihova svrha je da prodube odnos Džoela i Eli, u čemu uspevaju. Svaki od tih glumaca je uradio fenomenalan posao, s tim da bih posebne pohvale uputio maestralnim Nik Ofermanu i Muri Bartletu, koji su u trećoj epizodi ispričali verovatno najlepšu ljubavnu priču ikada viđenu u nekoj seriji. A samim tim da su imali na raspolaganju samo sat vremena, mislim da su uradili savršen posao, čemu možemo da se zahvalimo njihovoj moćnoj hemiji.
Zaključak: Prva sezona, iako u nekim momentima usporena (što meni nije problem jer mislim da doprinosi snažnijoj atmosferi) je izuzetno kvalitetna i jedna je od najboljih trenutno serija zadnjih par godina (može joj parirati jedino House of the Dragon od novijih) i držim fige da ostanu na tom putu i ne unište seriju sa narednim sezonama, kao što je to slučaj sa mnogim današnjim serijama.
Trenutna ocena: 8/10 / Autor teksta: Miloš Stojanović
