Jedanaest lansiranja ovogodišnjeg Beldocs vatrometa

Eksplozivna snaga dokumentarnog filma

Jubilarni 15. Beldocs festival ove godine u okviru programske celine Vatromet donosi jedanaest filmova inovativne forme i intrigantnog sadržaja. Filmovi autentičnih autora koji na samu stvarnost stavljaju svoj nepogrešiv pečat.

„I ove godine, selekciju Vatromet čine vizuelno moćni, upečatljivi filmovi koje odlikuje smelost i sveža perspektiva. Svih 11 filmova su domaće premijere. Radi se o raznovrsnim naslovima iskusnih autora poput Andree Arnold (Krava), kao i debitanata poput Džesike Bešir (Faja Daji) ili Aristotelisa Maragkosa (Zapisničari večnosti). U ovoj selekciji nalazi se i jedan domaći film – Prilagođeni Dejana Petrovića. Jedino zajedničko snažno unikatnim filmovima iz ove programske celine jeste njihova izuzetnost“, rekao je selektor festivala Beldocs Igor Stanojević.

Pored navedenih, ovu programsku celinu autentičnih filmova koji pomeraju granice čine još špijunski animirano-dokumentarni film 1970 Tomaša Volskog, nemački dokumentarac Lučadorke autora Patrika Jasima i Paole Kalvo, Žmurke rediteljke Viktorije Fiore, nastao kao koprodukcija Italije i Velike Britanije, Sreća nije odredište autora Ivet Lukasa i Patrika Bresnana, kratkometražni islandsko-danski film Gnezdo Hlinura Palmasona, francuski dokumentarac Rovovi veterana ratnog novinarstva Lupa Buroa i Before/After holandskog autoraVilema Baptista.

1970 poljskog reditelja Tomaša Volskog (Tomasz Wolski), je dokumentarni film hibridne forme koji se na nesvakidašnji način bavi demonstracijama u komunističkoj Poljskoj koje su se odvijale krajem naslovne godine. Ova priča o istorijskoj narodnoj pobuni ispričana je iz perspektive tlačitelja, kriznog tima okupljenog u Varšavi sa zadatkom da razvije strategiju razračunavanja sa revoltiranim građanima i naredi prekomernu upotrebu sile. Volski kombinuje crno-bele arhivske materijale policijske brutalnosti, autentične tonske zapise izvučene iz telefonskih razgovora državnih zvaničnika i stop-motion tehniku animacije lutaka da bi rekreirao mračna dešavanja iza zatvorenih vrata.

Faja Daji (Faya Dayi) autorke Džesike Bešir (Jessica Beshir)nosi naziv po pesmi, o dobrobiti i rađanju, koju nadničari na poljima kata, autohtone cvetne biljke koja izaziva uzbuđenje i euforiju, pevaju tokom žetve. Faja Daji je vizuelno i zvučno impresivno lirsko iskustvo, između meditacije i halucinacije, na trenutke apstraktno kao san iako prikazuje stvarnost.

Lučadorke (Luchadoras), film autora Paole Kalvo (Paola Calvo) i Patrika Jasima (Patrick Jasim), portret je tri rvačice – lučadorke – iz Huareza u Meksiku. Lady Candy, Baby Star i Mini Sirenita su tri hrabre žene koje žive u Gradu ubistva poznatom po svakodnevnim oružanim obračunima policije sa narko kartelima koje se, kako u svakodnevnom životu, tako i u ringu bore sa sveprisutnim mačizmom.

Krava (Cow) Andree Arnold (Andrea Arnold) prati Lumu, kravu muzaru i pravi umetnički omaž njenom detinjstvu u divljini Severnog Kenta. Po preseljenju u London Arnold je, ne svojom voljom već realnim (ne)mogućnostima grada, prekinula jaku vezu koju je imala sa prirodom i životinjama dok je odrastala. U novom životu, dramatično drugačijem od onog ispunjenog maštarijama u šumi, životinje koju je najčešće viđala, gledajući kroz prozor voza na putu do posla, bile su krave na zelenim poljima. Ta pastoralna slika probudila je autorkinu radoznalost i inspirisala ovu filmsku avanturu.

Zapisničari večnosti (The Timekeepers of Eternity) je film nastao na temelju tročasovne televizijske adaptacije romana Langolijeri Stivena Kinga. Maragkos se u svom metatekstualnom filmu, o suočavanju protagoniste sa traumom iz mladosti, poigrava i sa teksturom samog filma. Ovaj film, koji prati pridev papirnata noćna mora, urađen je analognom tehnikom fotografisanih papirnih kolaža, odštampanih pojedinačnih kadrova iz originalnog dela, ali u novom, presloženom, rascepkanom,  zgužvanom obliku.

Žmurke (Nascondino), debitantski film rediteljke Viktorije Fiore (Victoria Fiore), prikazuje kroz prizmu tri različite generacije, brutalnost života protagonista koja je u kontrastu sa bajkovitim predelima Napulja. Fiore gradi nijansirani profil Entonija, buntovnog i svojeglavog desetogodišnjeg dečaka čije ponašanje preti da upadne u kriminalni porodični obrazac. Fiore otvorenim ostavlja pitanje koje Žmurke prožima – da li za mlade, poput Entonija, nije kasno i da imaju mogućnost da prevaziđu ograničenja svog vaspitanja ili su osuđeni da budu deo začaranog kruga?

Sreća nije odredište (Happiness Is a Journey) je kratkometražni film Ivet Lukas (Ivete Lucas) i Patrika Bresnana (Patrick Bresnan) inspirisan pričom o dostavljačima novina koji pređu i po nekoliko stotina milja ne bi li se distribucija štampe odvijala neometano. Filmska posveta životu vrednih radnika, kojima ni noć ni praznici ne mogu da se ispreče isporuci, naziv je dobila prema ispisu “Sreća je putovanje, a ne odredište” sa klupe Bera Lopeza, jednog od dostavljača.

Before/After (Guy Weizman – Before/After) Vilema Baptista (Willem Baptist) portret je pozorišnog reditelja Gaja Vajcmana, dokumentovan tokom njegovog rada na najnovijem projektu po kom i film nosi naziv. Baptist beleži stvaralačku iskru izraelsko-marokanskog pozorišnog reditelja i koreografa, njegov hod po tankoj granici između stvaranja i (samo)uništenja. Before/After je dokumentarni film o kreativnom procesu ispričan kroz prizmu umetnika sa intuitivnim načinom rada i grupe međunarodnih izvođača koju vodi.

Rovovi (Trenchées) je filmski i dokumentaristički debi francuskog ratnog novinara Lupa Buroa (Loup Bureau) o aktuelnim dešavanjima u Donbasu.  Provodeći vreme sa ukrajinskom jedinicom u prvim borbenim redovima, Buro priređuje zapanjujuće filmsko putovanje, beležeći muškarce i žene prinuđene da ponovo kopaju rovove dok bombe padaju na njih. Nenametljivom kamerom, autor koji je nekoliko meseci proveo u rovu sa vojnicima kako bi zadobio njihovo poverenje i kako bi se oni navikli na njegovo prisustvo, gradi atmosferu spokoja koji vrvi od napetosti.

Gnezdo (Nest), kratkometražni dokumentarni film Hlinura Palmasona (Hlynur Pálmason), priča je o braći i sestrama koji su, tokom jedne godine, izgradili kućicu na drvetu. Kroz narativnu osu zidanja kuće prožete su niti svakodnevnog života – trenuci radosti porodice, njihove borbe kao i lepote i brutalnosti godišnih doba.

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma biće održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu. Na Belocs-u 2022 premijerno će biti prikazano preko 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte su u prodaji online, putem sajta beldocs.rs.

Ostavite komentar