Skoro da ne postoji nijedan dio filma koji će vas ostaviti bez daha, zaprepastiti, uzbuditi, nasmijati do suza, natjerati da plačete…
Batman protiv Supermana je ona vrsta filma koja se zaboravlja dok se gleda, tako da čim pregledate film vi već nećete imati šta da podijelite sa svojim prijateljima, jer sve je već odavno viđeno, a i ono što nije, nije ni vrijedno pretjerane priče.
Na početku filma po milioniti put ćete da saznate kako je Batman postao Batman, što je svima koji su ikada gledali neki film o Batmanu, potpuno bespotrebno uzimanje vremena. Ali kada se film ne bi bavio tim, onda bi morao da se bavi onim po čemu i nosi naziv: sukobu između Batmana i Supermena, što je opet samo po sebi besmisleno…
Pogledajmo to iz ovog ugla: Batman je običan čovjek. Dobro, ne baš običan čovjek, ali može da umre kao i mi oslatali smrtnici. Superman je opet jako zeznut tip, jer njega su pokušavali da ubiju na sve moguće načine, ali ipak nisu supjeli. Dakle, ili je besmrtan ili još uvijek niko ne zna način kako da ga ubije. Ali ako ga tenk ne može ubiti, onda sigurno ni Batman koji se priprema za borbe tako što radi sklekove i macolom mlati gume od bagera, neće to sigurno moći.
Dakle, da li ste se uopšte pitali šta Batman ima da traži u borbi protiv Supermana kojeg niko ne može da ubije ? Što se mene tiče borba između njih dvojice je kao borba izeđu noža i sira, i sad očekujemo čudo da sir savlada nož. To već ni u filmovima nije moguće, osim u ovakvim filmovima… Ali neću vam otkrivati detalje, jer kao i ja većina će vas iz radoznalosti ipak da pogleda film…
Što se tiče same borbe između Batmana i Supermana, ona traje samo nekoliko minuta, jer kao što spomenuh: besmisleno je da se sir bori protiv noža. Da su kojim slučajem njih dvojica glavne zvijezde neke indijske serije u kojoj glavni junaci puno pričaju i poziraju a malo šta konkretno rade, onda bi oni stvarno bili odlični u toj seriji. Međutim, možda je do nas ali mi smo već navikli da gledamo dosta akcije, i da gledamo dosta dinamične filmove, pa bi njih dvojica mogli mnogo manje da pričaju a mnogo više da se late borbe, što oni naravno ne čine.
Wonder Woman je ‘wonder’ u ovom filmu, bar što se tiče njenog izgleda. Malo se i ona pri kraju filma uključi u borbu, ali nedovoljno da bismo je imalo upoznali i doživjeli.
Malo joj zamjeram i to što se njena konverzacija sa Supermanom svodi na dvije riječi: Superman: “Jel tako?”, Wonder Woman: “Tako je”, i tu počinje i završava sva njihova priča u filmu koji traje više od dva sata.
Jesse Eisenberg je opet posebna priča u filmu. Negativac koji želi da uništi dva najzeznutija tipa u gradu, koji su eto slučajno i superjunaci, mora u najmanju ruku da nas sa svojim nastupom obori sa nogu. Međutim, kada biste umjesto njega pored Supermena i Batmana stavili Zmaja od Šipova, ne bi bilo neke velike razlike.
Ako ste od onih ljudi koji samo očima gledaju film, a pri tome ne koriste centar za razmišljanje, onda je ovo definitivno film za vas. Ali ako ste od one publike koja voli i logične stvari, onda ćete sigurno da se razočarate.
